Kada i kako stičem pravo na godišnji odmor?
Pravo na godišnji odmor propisano je Zakonom o radu. Ustav Republike Srbije garantuje pravo na plaćeni godišnji odmor. Zakon propisuje da se zaposlenom ne može uskratiti pravo na godišnji odmor niti da se zaposleni može odreći prava na godišnji odmor.
Posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora.
Zakonodavac je prilikom određivanja prava na godišnji odmor odredio da na svakih mesec dana rada zaposleni ima pravo na dvanestinu godišnjeg odmora. Zakonski minimum u kalendarskoj godini je 20 radnih dana godišnjeg odmora s tim da poslodavac ne može svojim opštim aktima ili ugovorom propisati manje od toga. Na primer zaposleni bi za tri meseca rada kod poslodavca stekao pravo na pet radnih dana godišnjeg odmora.
Maksimum dana prava na korišćenje godišnjeg odmora Zakonom nije propisan te poslodavac time nije ograničen. Ukoliko su subota ili nedelja radni dani kod poslodavca oni ne mogi biti uračunati u dane godišnjeg odmora već se isključivo računaju radni dani od ponedeljka do petka.
Godišnji odmor se može iskoristiti jednokratno ili u dva ili više delova. Kako zaposleni ima pravo da odmor koristi u dva dela može se takođe sporazumeti sa poslodavcem da ga iskoristi u više delova. Prvi deo godišnjeg odmora mora trajati najmanje dve radne nedelje neprekidno i ne može se ugovoriti drugačije. Ostatak godišnjeg odmora mora se iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.
Takođe pravo na godišnji odmor ostvaruju zaposleni i tokom privremene sprečenosti za rad (za vreme redovnog i porodiljskog bolovanja), odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta, plaćenog odsustva. Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Propisano je da poslodavac donosi Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora koji je dužan da dostavi Zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Ukoliko se se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može zaposlenom dostaviti Rešenje elektronskim putem ili u pisanoj formi. U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor
Pravo na godišnji ne može se zameniti novčanom naknadom. Jedino u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio pravo na godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.