Prava Na Nepokretnostima (Nekretnine)

Pravo svojine je SUBJEKTIVNO STVARNO PRAVO iz koga proizilazi najviša pravna i faktička vlast na stvari.

PREDMET PRAVA SVOJINE I SUBJEKTI PRAVA SVOJINE

Fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljištu i drugim nepokretnostima, osim na prirodnim bogatstvima koja su u državnoj svojini.

Fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine u na pojedinim dobrima u opštoj upotrebi i na gradskom građevinskom zemljištu, u kladu sa zakonom, kao i na šumama i šumskom zemljištu u granicama utvrđenim zakonom – član 9. ZOSPO.

Službenost je stvarno pravo na tuđoj stvari koje ovlašćuje njenog titulara da tuđu stvar (poslužno dobro) ograničeno i neposredno koristi odnosno upotrebljava.

Titular prava službenosti – vlasnik povlasnog dobra je ovlašćen da vrši neke radnje ili zahvate na tuđoj stvari (poslužnom dobru), ili je vlasnik poslužnog dobra dužan da trpi odnosno ne čini ono što bi, da nije ustanovljena službenost, mogao činiti.

Realni teret je stvarno pravo koje opterećuje svakodobnog vlasnika nepokretnosti i obavezuje ga da korisniku realnog tereta periodično daje stvari ili čini radnje koje su sadržaj tog stvarnog tereta. Ovo stvarno pravo osniva se u korist lica koje ne mora biti vlasnik neke nepokretnosti, ali je lice koje ima obavezu davanja ili činjenja vlasnik nepokretnosti.

Osnivanje realnih tereta:

• Zakonom
• Pravnim poslom
• Odlukom državnog organa

Založno pravo je stvarno pravo poverioca na tuđoj stvari ili pravu dužnika ili trećeg lica.

Ovo stvarno pravo je realna garancija (stvarnopravno obezbeđenje) poveriocu da će se, pre ostalih običnih poverilaca, naplatiti iz vrednosti založenih stvari ili prava, ako mu dužnik ne ispuni obavezu u vreme dospelosti.

Založno pravo nastaje na osnovu ugovora (najčešće), ali i na osnovu odluke suda ili zakona.

Da bi nastalo, mora postojati obligacioni ugovor (obligacioni odnos) koji je glavno pravo, a založno pravo je sporedno (akcesorno).

Titular založnog prava je založni poverilac, a stvar koja je založena je zaloga (zalog).

VRSTE ZALOŽNOG PRAVA

• Na pokretnim stvarima (ručna zaloga)
• Na nepokretnostima (hipoteka)
• Na pravima

Član 61. stav 2 ZOSPO

HIPOTEKA
Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje ostaju u državini založnog dužnika.
Zakon o hipoteci (“Službeni glasnik RS” 115/2005, 60/2015, 63/2015)

ZALOGA
Pravo zaloge na pokretnim stvarima:

• ručna zaloga
• registarsko založno pravo