Davanje nasledničke izjave predstavlja jedan od najvažnijih trenutaka u ostavinskom postupku.
Naime, nadležni sud prema mestu prebivališta preminulog ostavioca vodi ostavinski postupak u cilju raspravljanja zaostavštine. Na ročištu za raspravljanje zaostavštine testamentarni i zakonski naslednici u obavezi su da daju nasledničke izjave. Postoje dve vrste nasledničkih izjava u zavisnosti od toga da li naslednik prima nasledstvo (pozitivna) , ili se da se odriče nasledstva (negativna). Ako je izjava o prijemu nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se da uslov ili rok ne postoje. Takođe, prijem nasleđa ne može biti delimičan što bi značilo na primer da naslednik ne može prihvatiti samo prava koja mu sleduju već i obaveza.
Pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva.
Izjava o prijemu nasleđa neopoziva je.
Propisano je da naslednička izjava mora biti data ili na ročištu za raspravljanje zaostavštine ili u formi pisane izjave svojeručno potpisana i overena predata ili poslata poštom sudu. Naslednik može i prećutno privatiti prijem nasledstva imajući u vidu da ukoliko se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasleđa smatra se da je nasleđe primio.
Postoji i mogućnost da naslednik preda konzularnom predstavniku Republike Srbije u inostranstvu ili diplomatskom predstavniku koji vrši konzularne poslove Republike Srbije nasledničku izjavu što je izjednačeno sa predajom sudu. Trebalo bi pomenuti da prema Zakonu o vanparničnom postupku o pravima lica koja nisu došla na ročište, a uredno su pozvana, sud će odlučiti prema podacima kojima raspolaže, uzimajući u obzir njihove pismene izjave koje stignu do donošenja odluke.
Odricanje od nasledstva
Negativnom nasledničkom izjavom naslednik se odriče nasledstva. Ukoliko naslednik da negativnu nasledničke izjavu postavlja se pravna pretpostavka da naslednik nikada nije ni bio u okviru zakonskog naslednog reda. Tada se ne isključuje pravo predstavljanja i omogućuje se naslednikovim potomcima da se oni prihvate ili odreknu nasledstva. Adekvatan primer za to bi predstavljalo odricanje sina da prihvati nasledstvo svog oca pri čemu bi onda bili pozvani unuci ostavioca odnosno deca naslednika na davanje nasledničke izjave.
Odricanje u korist određenog naslednika (Ustupanje nasledstva)
Naglašavamo da ustupanje nasledstva ne predstavlja odricanje od nasledstva već prijem nasledstva i potom poklanjanje drugom. Naslednik može svoj deo ustupiti drugom sanasledniku. Smatra se da je izvršeno besteretno raspolaganje između tih lica te se primenjuju pravila koja važe za ugovor o poklonu. Pomenuto će biti od kasnije važnosti imajući u vidu poresku obavezu na plaćanje poreza na poklon.
Punomoćje za davanje nasledničke izjave
Ukoliko naslednik nije u mogućnosti da prisustvuje i da nasledničku izjavu na ročištu za raspravljanje zaostavštine postoji mogućnost sastavljanja specijalnog punomoćja overenog od strane javnog beležnika. Punomoćnik tada, na osnovu specijalnog punomoćja u kome je izričito navedeno da li se naslednik prihvata ili odriče nasleđa, daje na ročištu nasledničku izjavu.
Overa od strane javnog beležnika radi se u prostoj formi pri čemu se samo potvrđuje identitet naslednika.