Zaštita prava na suđenje u razumnom roku
Sudski postupci koji traju godinama ili decenijama, opravdano ili ne, predstavljaju povredu prava na sudjenje u razumnom roku. Postavlja se pitanje na koji način je moguće ubrzati takav višegodišnji ili višedecenijski sudski postupak. Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđa kao pravna sredstva zaštite prava na suđenje u razumnom roku: prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje.
Važno je naglasiti da postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predstavlja nezavistan postupak odvojen od postupka u kome je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Postupak u kome se utvrđuje da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku ni na koji način ne zavisi od ishoda postupka u kome je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Na primer stranka može dobiti postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a višegodišnji postupak koji je vođen naposletku izgubiti što znači da ta dva postupka nisu u međusobnoj povezanosti. Kako se postupak u kome se utvrđuje da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku vodi odvojeno u vanparničnom postupku primenjuje se i Zakon o vanparničnom postupku. Stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Oni su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.
Prigovor radi ubrzavanja postupka
Prigovor predstavlja prvi korak prema ostvarenju prava na suđenje u razumnom roku. Moguće ga je podneti sve do okončanja postupka.
Postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor kao sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može da se podnese sve do okončanja postupka.
Stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo.
Predsednik suda odlučuje o podnetom prigovoru u roku od 2 meseca od dana podnošenja. Rešenjem prigovor odbija ili ga usvaja i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Ukoliko prigovor bude odbijen stranka može podneti novi prigovor kada istekne rok od 4 meseca od dana prijema rešenja o odbijanju prvog prigovora.
Postoji pravo na žalbu ako predsednik suda ne odluči po prigovoru ili isti odbije. Kada predsednik suda ne odluči po prigovoru u roku od dva meseca od dana podnošenja žalba mora biti podneta u roku od 8 dana od proteka 2 meseca za odlučivanje.
Ukoliko predsednik suda utvrdi da je prigovor osnovan, naložiće postupajućem sudiji da u roku od 15 dana do najkasnije četiri meseca preduzme procesne radnje, koje će delotvorno ubrzati postupak.
Žalba
Stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.
Žalba se podnosi predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru. On odmah dostavlja predsedniku neposredno višeg suda žalbu i spise predmeta. Predsednik neposredno višeg suda vodi postupak po žalbi i odlučuje o njoj. Predsednik neposredno višeg suda dužan je da odluči o žalbi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.
Zahtev za pravično zadovoljenje
Zakon propisuje da pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji su prigovor ili žalba usvojeni. Način na koji može ostvariti pravično zadovoljenje u smislu novačnog obeštećenja je tužbom za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku.
Stranka ima takođe pravo da podnese Pravobranilaštvu predlog za poravnanje u roku od šest meseci od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Rok Pravobranilaštva je u tom slučaju dva meseca za postizanje sporazuma.
U bilo kom trenutku stranka može odustati od zaključenja sporazuma sa Pravobranilaštvom i pokrenuti sudski postupak uz uslov da u pismenoj formi obavesti Pravobranilaštvo.
Tužba za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku predstavlja drugu vrstu tužbe kojom stranka traži obeštećenje na ime imovinske štete koja je pretrpela zbog odugovlačenja postupka.
Adekvatan primer predstavlja kada je na početku postupka tužena stranka prema kojoj postoji novčano potraživanje stranka bila solventna te je kasnije tokom postupka postala insolventna. Iz tog razloga je onemogućen tužilac koji je poverilac da naplati svoje novčano potraživanje. U roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.