Razvrgnuće suvlasničke zajednice
Suvlasnička zajednica najčešće nastaje nasleđivanjem, zajedničkom kupovinom ili ulaganjima u nepokretnosti. U praksi suvlasnička zajednica može funkcionisati skladno, ali su isto tako česti sukobi i neslaganja među suvlasnicima. Upravo zato pravo Republike Srbije poznaje institut razvrgnuća suvlasničke zajednice, odnosno njene deobe.
Pravo svakog suvlasnika da zahteva deobu
Osnovno pravilo je jasno: niko ne može biti zadržan u suvlasničkoj zajednici protiv svoje volje. Sudska praksa dosledno potvrđuje ovaj princip, naglašavajući da je reč o tzv. preobražajnom pravu – pravu kojim suvlasnik može da zahteva promenu postojećeg pravnog odnosa i prestanak zajednice.
To praktično znači da svaki suvlasnik, bez obzira na veličinu svog udela, ima pravo da pokrene postupak razvrgnuća i time okonča suvlasnički odnos.
Pravo na razvrgnuće uređeno je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema zakonskim pravilima:
- svaki suvlasnik ima pravo da u svakom trenutku zahteva deobu osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika,
- pravo na deobu ne zastareva,
- nije dozvoljeno trajno odricanje od ovog prava
Šta znači prelazak sa „idealnog“ na „realni“ deo?
Suvlasništvo podrazumeva da svaki suvlasnik ima određeni idealni deo stvari (npr. 1/2 ili 1/3), ali bez tačno određenog fizičkog dela koji mu pripada. To često dovodi do problema u korišćenju i raspolaganju.
Razvrgnućem se postiže suštinska promena: suvlasnici postaju vlasnici konkretno određenih, realnih delova stvari. Drugim rečima, umesto apstraktnog udela, svaki od njih dobija tačno određenu imovinu kojom može samostalno da upravlja.
Deoba se može sprovesti sporazumno ili sudskim putem, u zavisnosti od toga da li među suvlasnicima postoji saglasnost o načinu podele.Kada postoji dogovor, deoba se vrši sporazumno.
Ako se saglasnost ne postigne, o deobi odlučuje sud u vanparničnom postupku, nadležan prema mestu gde se stvar nalazi. Sud najpre ispituje mogućnost fizičke deobe, a ako ona nije moguća ili bi dovela do znatnog smanjenja vrednosti stvari, odlučuje da se stvar proda (civilna deoba) i da se dobijeni iznos raspodeli među suvlasnicima prema njihovim udelima.